Moje parce weba

Moj Miki

Ovih dana moj pas odbija da jede. Sve je počelo pre nešto više od nedelju dana. Ništa nije ukazivalo na ovakav razvoj situacije. Pre toga bio je kao i inače, raspoložen, uvek spreman za maženje. Jeo je normalno, provodio puno vremena u dvorištu. Samo je odjednom počeo da odbija hranu.
Kako sam daleko od kuće, sve mi ovo teško pada. Znam da su mu moji roditelji i sestra maximalno posvećeni, ali mi je jako žao što nisam sa njim. Inače, za sedam dana moj Miki će napuniti 15 godina. Znam, mnogi će pomisliti da su to lepe godine za psa, ali.... Kada čovek ima neku stvar tolik dugo, verujem da bi mu bilo žao da je izgubi. Onda možete misliti kako je tek sa živim bićem, sa kojim smo proveli toliko lepih trenutaka i sa kojim imamo gomilu prelepih uspomena. Jos uvek nisam spremna za rastanak, a ne znam ni da li ću ikada biti. :(
Moji su zvali veterinara, koji, kada je čuo koliko je pas star, nije hteo da ga primi. Jednostavno, rekao je da su to godine, da se tu ništa ne može.... Onda su ga tata i sestra odveli kod druge veterinarke koja ga je primila. Možda i zbog toga što su došli bez zakazivanja... Isprimao je tokom protekle nedelje koktel injekcije, infuzije.... Nadali smo se da će ga to povratiti i da će početi da jede. Ovih dana pojede po 5-6 zalogaja nečeg, uglavnom neke hrane koju nikada pre nije voleo. Juče i dan pre toga jeo je čvarke. Ranije ne bi pojeo nešto masno ni pod tačkom razno. Ukoliko bi i uzeo parčence mesa sa malo masnoće, ispljunuo bi ga i odmah brisao svoju njuškicu, kao da je u pitanju nešto prljavo.
Danas mi je mama javila da je jeo supu. O, koliko sam se obradovala. Čini mi se da sam mogla da poletim.
Posledica svega ovoga je da je dosta oslabio. Kada ga izvode napolje, moji ga nose i niz i uz stepenice. U dvorištu napravi par koraka, pa sedne da se odmori. Tata mi kaže da je u stanju da gleda u jednu tačku i po pola sata. Ali, što je dobro, još uvek se mazi.
Moja prva misao kada otvaram oči i poslednja sa kojom odlazim na spavanje je moj Miki. Toliko želim da mu bude bolje. Teško mi je i da zamislim život bez njega. Mogu sa sigurnošću da kažem da je ulepšao i moj i život moje porodice.

Miki, glavu gore i bori se. Svi te toliko volimo.

posted by Mila Bozic Erkic @ 9:55 PM