Moje parce weba

Godinu dana bez mog Mikija

2006-12-14T11:00:00.000-06:00

CASINO ROYAL

2006-11-21T12:40:00.000-06:00

Plavlji, misićaviji, osećajniji, skromniji, ružniji. Evo kako bih opisala novog (šestog) Jamesa Bonda koga igra Daniel Craig, naslednik Pierca Brosnana, Timothy Daltona, Georga Lazenbija, Rogera Moora i Seana Connerija u ulozi tajnog agenta 007.

Casino Royal je radjen prema prvom romanu Iana Flemminga objavljenom 1953. godine. Upoznajemo J.Bonda na početku karijere.

Film kao film je dobar, puno akcije, drži pažnju dobra 2,5 sata. Ali, James Bond nije više ono što je bio. Ne mislim samo na fizički izgled, isuviše je osećajan, što ne liči na njega. Da li zbog izbora glavnog glumca ili ko zna čega, ni ženski likovi nisu ništa posebno. Daleko su od Halle Berry, Ursule Andress,... kao što je i Craig daleko od Pierce Brosnana ili Seana Connerya. Deo radnje se desava u Crnoj Gori, ali nije tamo sniman (vec u Pragu, Italiji, Velikoj Britaniji i na Bahamima). Sve je tako raskošno i lepo, zaista su predstavili CG kao mali Monako, Montenegro kao Monte Carlo. Ivana Milicevic mi se dopala, pre lici na Bondov tip devojke nego druge dve glumice.
Sve u svemu, ukoliko nameravate da vidite ovaj film pokušajte da ga ne poredite sa prethodnih 20 filmova iz ove serije, jer ćete biti razočarani.

Rakuni

2006-07-20T09:32:00.000-05:00

Za poslednjih pet dana dva puta sam imala bliske susrete sa rakunima. Prvi put nisam imala aparat i nisam slikala bebu rakuna kaja je spavala na drvetu u dvoristu kod svekra i svekrve. Primetili smo nesto cupavo i dlakavo na drvetu, ali nismo mogli da procenimo sta je. Tek kada se rakun pomerio, videli smo o cemu je rec. Bio je presladak, a ja sam narednog jutra zvala da pitam da li je jos tu ili je otisao.

Juce smo bili u poseti kod prijatelja u Montrealu, a kod njih su se rakuni odomacili. Mama rakun je dovela pet mladunaca da ih nahrani. Nasi prijatelji im iznesu na terasu hranu i vodu, a ukoliko na to zaborave, mama rakun kuca na vrata trazeci hranu. Interesantno je kako prednje sapice koriste kao ruke, uzimaju njima hranu iz posude, prospu je po podu, pa je onda deo po deo prinose ustima. Evo par slika

Leto u Montrealu

2006-07-17T13:38:00.000-05:00

Konacno je i kod nas stiglo leto. Trenutno je 30C, a zbog vlaznosti oseca se kao da je 39C (14:30h). Maximalna temperatura za danas (sa vlaznoscu) bice 42C. A nama se pokvario klima uredjaj i na popravci je. Ne znamo kada ce kvar biti otklonjen. Majstori su svuda isti, jedno pricaju, drugo rade.

Juce smo osvezenje potrazili u Super aqua parku i bilo je nezaboravno. Nisam nosila foto aparat pa nemam svojih slicica koje bih ovde okacila, ali koga zanima moze da pogleda njihov sajt, posebno deo Rides . Isprobali smo puno sprava (ima ih toliko da sve nismo uspeli isprobati za jedan dan) i gotovo citav dan proveli u vodi.

Pocetkom prosle nedelje smo imali mali peh, opljackan nam je auto u starom Montrealu. Turisticka je sezona i centar je prepun turista, ali policije nigde nema. Ovde gde mi zivimo, ne mogu da izadjem iz zgrade, a da ih ne vidim... Policija je napravila zapisnik, zbog osiguranja, a onda su nam rekli da je najbolje da bravu popravimo privatno, jer ce nas u slucaju da idemo preko osiguranja ono mnogo vise kostati u buducnosti. Mi smo tog dana isli da damo ponudu za kupovinu kuce i u tasni mog supruga (koja je nestala, pored dva para naocara za sunce i koznih rukavica za voznju) bili su svi moguci papiri iz kojih se mogla sklopiti njegova kompletna istorija (datum rodjenja, ime, prezime, socijalni broj, brojevi i izvodi iz banki, njegov potpis....). Ovde se ljudi najvise plase kradje identiteta, pa da ne bi rizikovali, on je naradeni dan bio u banci i zatvorio racune, otvorio nove i tako... nismo smeli da rizikujemo koliko je lopov pametan.

Koncert Gorana Bregovica

2006-07-10T14:35:00.000-05:00

27. Jazz festival (Montreal) zavrsen je sinoc koncertom Gorana Bregovica i orkestra za svadbe i sahrane.
Imala sam priliku da ih slusam u oktobru 2002. u Sava centru, ali moram da primetim da je atmosfera u Montrealu bila bolja. Jedino cudi sto je repertoar gotovo identican i posle skoro 4 godine.
Bregovic i njegov orkestar za svadbe i sahrane (koji se sastoji od 42 članova, muzičara, hora, vokalnih solista) izmamili su brojne aplauze, a trg na ulici Ste. Catherine izmedju The Place des Arts i The Complexe Desjardins bio je premali za sve koji su zeleli da ih cuju.
Koncert je trajao 2,5h.

Grand Prix de Montréal

2006-06-28T10:30:00.000-05:00

Proslog vikena u Montrealu je odrzan Grand Prix, a grad je danima bio u znaku ovog spektakla.
U razlicitim ulicama, u centru grada, bili su izlozeni automobili od Lamborghinija do Ferrarija. Turisti iz raznih krajeva sveta koji ne propustaju ovakve dogadjaje. Izlozi radnji ukraseni bojama Grand Prix-a.
Najzivlje je bilo u ulici Crescent gde su bili izlozeni Hondini automobili radjeni u manjim serijama, za kolekcionare; gume Michelin u raznim oblicima i dimenzijama, ukljucujuci jedan novi model bez vazduha kao i najvecu gumu na svetu. Tu je bila i bina na kojoj su svirali razliciti rock sastavi (Black Russian Band, Wicked Access, Rock of Ages..)
BMW je imao svoj stand na parkingu ispred Bell Centra, napravili su garazu, sa pistom i izvodili probe. Buka motora, brzina, uzbudjenje, miris benzina, groznica F1 tresla je Montreal.
Pobedio je Fernando Alonso (Renault), drugi je bio Michael Schumacher (Ferrari), a treci proslogodisnji pobednik Kimi Raikkonen (McLaren).

Vatromet

2006-06-19T14:52:00.000-05:00

U subotu je u Montrealu pocelo medjunarodno takmicenje u pravljenju vatrometa. Do sada smo uvek isli na mesto desavanja, a ovaj vatromet propratili smo sa nase terase, koja je udaljena dobrih 8km od mesta zbivanja. Do kraja jula meseca sredom ili subotom uzivacemo u vatrometu. Ove godine ucestvuju Svajcarska (koja je otvorila ovu festu), Argentina, Portugal, USA, Italija, Juzna Afrika, Kanada, Francuska, Australija i kao i uvek, zabavni park "La Ronde", u kome se ovo takmicenje odrzava, zatvorice takmicenje.
http://www.internationaldesfeuxloto-quebec.com/en/

Rodjendan

2006-06-04T10:43:00.000-05:00

Danas je moj "divan dan". Jedan od onih kada mi moji nedostaju vise nego obicno. Ali, necu da tugujem, nabacila sam osmeh na lice i odoh u provod.

Festival lala, Ottawa

2006-05-17T13:50:00.000-05:00

U subotu smo isli u Ottawu, na Festival lala. Posmrzavali smo se na +10C, ali su lale bile prelepe, pravi praznik za oci.

Kanadski Festival lala je najveci festival ove vrste u svetu. U jesen 1945. godine holandska princeza Juliana darovala je Ottawu sa 100.000 lukovica lala. Poklon je dat u znak zahvalnosti za bezbednost koju je izgnana holadska kraljevska porodica pronasla u Kanadi tokom 2. svetskog rata. Tako su lale postale vazan simbol medjunarodnog prijateljstva i lepote proleca. One, takodje, imaju posebno znacenje za ljude koji zive u regionu glavnog kanadskog grada. Holandska princeza Margriet rodjena je u Ottawi. Nekoliko godina posto su holandske lale stigle 1945. postale su velika atrakcija. Prvi kanadski festival lala odrzan ja 1953.

Na Sajmu stanovanja

2006-03-20T12:33:00.000-06:00

Od 17. do 26. marta u Montrealu se održava Sajam stanovanja (Salon de l'habitation), koji smo posetili na dan samog otvaranja. Na Sajmu učestvuje oko 500 izlagača sa najrazličitijim sadržajima vezanim za stanovanje počevši od uredjenja bašti, dvorišta, terasa, bazena, sauna, solarijuma, raznih vrsta izolacija, pa do najinteresantnijih detalja vezanih za kuće. Naravno, bilo je i nameštaja, ali ne preterano. Čini mi se da je najviše bilo kuhinja.
Meni se posebno dopala prezentacija jednog nožića, koji inače imamo odavno, a do sada smo ga koristili samo za ljuštenje jabuka. Oduševilo me šta se sve može uraditi tom spavicom i kakve se dekoracije od hrane mogu napraviti. Uskoro krećem u eksperimentisanje.
Takodje, pronašla sam i kupila sapun Astonish, koji se ovde prodaje jedino na takvim manifestacijama, a meni je nezamenljiv u skidanju fleka.
Jako nam se dopala i sauna koja je zamišljean kao zemunica i čiju sliku postavljam.

E, još da se pohvalim čime smo se ponovili ovog vikenda. Kupili smo aparat za pravljenje hleba (breadmaker), pa smo se od subote dali u izučavanje pekarskog zanata. U subotu smo bacili dva hleba, jer nisu bili dobro pečeni, ali kako se obično kaže «prvi kučići se u vodu bacaju», pa nismo odustajali. Isprogramirali smo mašinu tako da nas u nedelju u podne sačeka taz hleb. Mmmmm, kako je samo lepo mirisalo, a i hleb je bio za čistu desetku.

Još da dodam vezano za Sajam da se i ovde prodaje i hrana, ok nema bas roštilja kao kod nas, a ja bih, čini mi se, ubila za jednu leskovačku pljeskavicu :).

Rodjendanski poklon

2006-03-02T12:55:00.000-06:00

U subotu je mojoj svekrvi rodjendan. Pozvani smo na večeru i sada me muči pitanje – šta pokloniti ?! Ona je jedna fina žena, jako dobre duše, ali što se poklona tiče, mnogo je teška. Sama, jako voli da poklanja, uvek misli na druge i bira lepe poklone, ali mi uvek imamo problem kada je ona u pitanju. Prošle godine smo hteli da joj kupimo karte za koncert njenog omiljenog pevača Charles Aznavoura, ali kako smo se kasno toga setili, ostale su bile samo najskuplje karte i morali smo odustati od te ideje. Poklonili smo joj DVD sa koncerta, ali je do danas ostao neraspakovan
:(.

Godinu dana ranije poklonili smo joj poklon čestitku za jedan od kozmetičkih salona u gradu (SPA Diva). To je već bila oprobana varijanta kojom je prvobitno bila oduševljena. Poklonili smo joj isto godinu dana ranije za 8. mart. Prilikom prve posete salonu zvala me telefonom i rekla mi da je to najlepši poklon koji se jednoj ženi može pokloniti. Prošle godine, koliko god da joj se dopadala SPA Diva, po dobitku našeg poklona, rešila je da promeni kozmetičara.

Ove godine razmišljali smo da je vodimo u jednu “Cabane à sucre” ( u prevodu secerna koliba). Evo o čemu je reč: Quebec je poznat kao jedan od najvećih proizvođača javorovog sirupa. 2/3 od ukupne svetske proizvodnje javorovog sirupa daje Quebec. Sezona je od 1. marta do 1. maja. Nudi se tradicionalna hrana koje više nema na trpezi modernih kvebesana, vožnja kočijama kroz šumu i razgledanje dobijanja sirupa iz drveta javora, kao i njegova prerada,… Ali, da bi jedan ovakav izlet bio uspešan potrebno je da i vremenski uslovi budu bolji od sadasnjih. Konstantno smo u minusu :(.

Jedino što je sigurno za subotu je već kupljena čestitka bez koje i najlepši poklon nema nikakvu vrednost (pour ma chère belle-mère).

Mladež

2006-02-22T14:04:00.000-06:00

Početkom januara imala sam neku čudnu alergiju. Pošto nikada do sada nisam imala problema sa kožnim oboljenjima, a u najbližoj porodici imam osobu koja se već 18 meseci muči, uplašila sam se i odmah smo zakazali pregled kod kožnog lekara. Morala sam da čekam sve do 21. februara, mada sam i tu imala sreće, jer je neko otkazao svoj termin. Inače, čekala bih do marta.

Užasava me to čekanje. Kada mi je prvi put trebao lekar, po dolasku u Kanadu, nisam mogla da verujem koliko se čeka. Kanadjani kod lekara idu preventivno, ne čekaju kao mi da ih nešto boli. A mi smo navikli da idemo kada imamo problem i odmah očekujemo pomoć. Ista situacija je i kod zubara. Kada mi je Miša rekao da ne poznaje osobu koju je ikada boleo zub, naravno da mu nisam verovala. Pa ja ne poznajem nikoga koga nije bar jednom zaboleo zub.

Moja alergija ili ko zna već kakva kožna reakcija smirila se za par dana. U medjuvremenu, kod meni najrodjenije osobe na svetu dijagnostifikovan je rak kože. Ne razumem samo kako su lekari u Beogradu na Kliničkom centru mogli da uspostave dijagnozu pre nego što su uradili biopsiju :(. Rezultate biopsije još uvek čekamo.

Elem, počela sam da čitam i istražujem pomenuto oboljenje. Nagledala sam se jezivih slika i došla do zaključka da imam par sumljivih mladeža. I, kako sam juče imala zakazano kod dermatologa, a alergije više nema, rešim da idem i da se raspitam o mojim mladežima. Dermatolog je inače jedan od najboljih u toj branši u Montrealu i lečio je nekada i Celine Dion (dok je ovde živela). Čovek me smirio rekavši da su svi ti mladeži bezopasni, ali pronašao je jedan na koji ja nikada nisam obraćala pažnju i rekao mi da ga pratim. Sinoć smo napravili par snimaka foto aparatom i praktikovaću to svakog meseca. Dobro je što sada bar znam na šta da obratim pažnju.

Jedina lepa vest koju sam u poslednje vreme čula, a koju bih podelila sa celim svetom, je ta da je Miša dobio novi posao. 1. marta počinje da radi na jednom od ovdašnjih univerziteta.

Hockey

2006-02-06T12:14:00.000-06:00

Oduvek sam volela i pratila sport. Fudbal (još od vremena Dragana Džajića), košarku, odbojku, vaterpolo.... Po dolasku u Kanadu počela sam uz supruga da pratim i hockey. I ako mi je ovaj sport bio neprivlačan, brzo sam se zainteresovala, naučila pravila i postala navijač tima Montreal Canadiens. Ovog vikenda sam prvi put išla da gledam neku utakmicu u živo. Atmosfera u areni je bila sjajna, mada moram (zlobno) da primetim da je bila mnogo lošija od atmosfere koju smo letos napravili na utakmicama naše vaterpolo reprezentacije ( SP u vodenim sportovima), a bilo nas je deset puta manje.

Kanadjanima je vrhunac navijanja aplauz kojim nagradjuju golove, isto kao i neuspešno realizovane napade svog tima. U medjuvremenu, jede se, pije se, a najmanje se navija. Da dodam još da sam letos bila razočarana njihovim navijanjem kada je kanadska ženska veterpolo reprezentacija igrala meč za bronzu. Bilo je vrlo anemično.

Arena prima 21 273 gledalaca i bila je ispunjena do poslednjeg mesta. Ozvučenje je extra, video efekti takodje. Imaju i maskotu Jupija koji kruži po areni, animirajući uglavnom najmladje navijače. U subotu je naš tim igrao protiv Bostona i pored jako slabe igre uspeli su da pobede sa 2:0. U nedelju su igrali protiv Filadelfije (Philadelphia Flyers), opet u Montrealu i išli smo i na tu utakmicu. Montreal je pobedio sa 5:0, a i igra im je bila, mnogo, mnogo bolje nago prethodnog dana.

(u pozadini se vidi maskota - Jupi)

I u subotu i u nedelju, po povratku sa hockeya igrali smo ping pong. Od septembra smo u ovoj zgradi, gde imamo na raspolaganju bazen, teretanu, bilijar, stoni tenis, a do sada ništa od toga nismo koristili. Nema se jedino vremena. Super je bilo i nameravamo da nastavimo sa ovom aktivnošću. Još da se pohvalim da sam pobedila Mišu oba dana.

Božić

2006-01-08T10:52:00.000-06:00

U nasoj kuci Božić je uvek obeležavan na poseban način. Tata mi je rođen na Badnji dan, mama dan posle Božića, a i prezime nam je vezano za ovaj praznik. Za Badnje veče, mama bi spremila posnu hranu, puno voća, koštunjavog i onog drugog. Tata bi doneo badnjak, uneo ga u kuću, a mi bi ga posipali kukuruzom i pšenicom. Molili bi se Bogu pre večere, a posle večere, sto smo ostavljali neprebran. Svako bi u svom tanjiru ostavio malo hrane, jer po verovanju, Bog dolazi na večeru. Sutradan ujutru, na Božić, neko bi došao kao polažajnik i mama bi ga darivala. Mi bi to obično prespavali. Kada ustanemo, prvo bi uzeli dren i vino, kažu, da budemo zdravi kao dren. Uz to, uzeli bi malo i kajmaka da nam koža bude lepa i čista. Ja bih prvo nosila dren mom psu, da nam i on bude zdrav. Stavila bih maleni dren u parče mesa i lako bih ga prevarila. Uz ručak bi lomili česnicu i uglavnom je tata bio taj koji je pronalazio paricu. Obavezno bi jeli pečenicu i još puno toga, slanog i slatkog.

Ovde, moj Božić ne liči mnogo na Božiće provedene u Srbiji. Idemo na liturgiju na Badnje veče, takodje postim taj dan. Na Božić se vidimo sa Mišinim roditeljima, ali nema one čari kao kod kuće. Tog dana moji mi nedostaju više nego obično.
Badnjak: Česnica:
Novčić je završio u pravim rukama, tj. utima:Tu su i pokloni:

Doček Nove godine!!!

2006-01-03T22:09:00.000-06:00

Prvobitno smo planirali da ostanemo kući, ali smo u zadnjem momentu promenili odluku (30.12.) i bili smo na žurci kod prijateljice. Ona, njen cimer i brat su tek tog dana odlučili nešto da naprave, ali kako je sve bilo u poslednjem trenutku, super je ispalo. Do 23h bilo nas je samo sedmoro, osmoro i bila je klasična sedeljka. Oko 23h se iskupilo poveće društvo (20-ak ljudi) i počela je žurka. Pored nas Srba, bilo je Grka, Rusa, jedan Hrvat, jedan Portugalac, jedan Italijan, dve Kineskinje. Ostali smo do 1:30h pa smo se malo provozali po gradu i otišli na brdo Mont-Royal sa koga se pruža fantastičan pogled na grad. To nam je već postala tradicija. Uvek tu dodjemo posle dočeka, grad svetli u noći i svetlima se ne vidi kraj. Dosta mladih se tu okuplja posle ponoći. Vidik je fenomenalan i nekako mi je tu najlepše da poželim neku željicu. Neću vam odati šta sam poželela, ali se nadam da će mi se želje ispuniti. Deda Mraz, ipak, živi u mom komšiluku :)!

Svima želim, puno ljubavi, sreće, zdravlja, radosti......... u Novoj 2006. godini!!!

:(

2005-12-14T14:32:00.000-06:00

Moj Mika je danas, na svoj 15. rodjendan, "otputovao". Nadam se da ce tamo gde je, naci nekoga da ga voli bar delic onoga koliko smo ga mi obozavali.
Uzasno boli!!!!!!
Ne mogu da verujem da me vise nece cekati i skakati po metar u vis kada dolazim kuci.
:(

Ottawa

2005-12-13T22:24:00.000-06:00

Kao jedan od najposecenijih delova Kanade, Istocni Ontario je poznat po svojoj istoriji i prirodnim lepotama.
Za glavni grad Kanade Ottawa je izabrana (1855.) kao kompromisno resenje, delom i zbog rivalstva izmedju Engleza i Francuza i gradova koji su danas izrasli u urbane dzinove, Toronta i Montreala. Ottawa je danas mnogo vise nego politicki centar moci, to je grad u kome zive i Francuzi i Englezi, grad istorije i modernih zgrada, sa puno zanimljivosti dovoljnih da privuku i zainteresuju 4 miliona ljudi koliko godisnje poseti ovaj grad.

Centrom grada dominiraju zgrade Parlamenta Kanade, Vojni muzej, Nacionalna galerija, hotel Chateau Laurier,...
Ukoliko Ottawu posetite tokom jula ili avgusta mozete prisustvovati ceremoniji smene straze ispred zgrade Parlamenta. Ova gradjevina podseca na londonski Westminster i po viktorijansko-gotskom stilu i po polozaju. Odavde se pruza prelep pogled na reku Ottawu.

U neposrednoj blizini Parlamenta je i velicanstveni hotel Chateau Laurier izgradjen pocetkom 20v.
Iako su Kanadjani poznati kao miroljubiv narod i oni imaju udela u svetskim bitkama. Ovaj aspekt njihove istorije je dobro pretstavljen u Vojnom muzeju gde cuvaju najvecu vojnu kolekciju.
Katedrala Notre Dame, izgradjena 1839., je najpoznatija katolicka crkva u Ottawi. Nalazi se u kraju Byward Market-a (pijace).

Byward Market je pijaca u centru grada, istocno od zgrade Parlamenta, apreko puta Rideau kanala, tokom leta je na otvorenom prostoru, a tokom zime u zatvorenom. U ovom delu grada pored pijace ima puno kafica, butika, bistroa, nocnih klubova, radnji sa suvenirima.

Rideau Canal izgradjen je rucno polovinom 19 veka, a povezuje Ottawu sa gradom Kingstonom. Kanal prolazi kroz glavni grad, nudeci prelepe sajtove za izlete, setnju, biciklizam. Nekada je koriscen za prevoz, dok je danas vise predeo za rekreaciju. Tokom zime ovaj canal se pretvara u najduzu stazu za klizanje na otvorenom (8km). Jedne zime sam i to probala i moram da priznam da je bilo nezaboravno. Iako je napolju cica zima, ne osecate je jer ste stalno u pokretu.
U Ottawi se nalaze i mnoge druge nacionalne institucije kao sto su Nacionalna biblioteka i arhivi, Nacionalni muzej civilizacije, Nacionalna galerija, Nacionalni muzej aviacije, Nacionalni muzej nauke i tehnologije,...

Svake godine u Ottawi se odrzava i Festival lala. Tada je gotovo svaki kutak grada preplavljen lalama iz Holandije i to je nesto sto ne treba propustiti.
Tokom leta u obilazak Ottawe mozete krenuti i amphibusom, tako cete grad sagledati iz jedne sasvim drugacije perspektive, sa reke Ottawe.
Grad Ottawu, reka Ottawa deli od provincije Quebec i grada Hull-a, koji se nalazi bas naspram glavnog grada.
Ottawa je inace dosta miran grad, u poredjenju sa Torontom i Montrealom npr.

Moj Miki

2005-12-07T21:55:00.000-06:00

Ovih dana moj pas odbija da jede. Sve je počelo pre nešto više od nedelju dana. Ništa nije ukazivalo na ovakav razvoj situacije. Pre toga bio je kao i inače, raspoložen, uvek spreman za maženje. Jeo je normalno, provodio puno vremena u dvorištu. Samo je odjednom počeo da odbija hranu.
Kako sam daleko od kuće, sve mi ovo teško pada. Znam da su mu moji roditelji i sestra maximalno posvećeni, ali mi je jako žao što nisam sa njim. Inače, za sedam dana moj Miki će napuniti 15 godina. Znam, mnogi će pomisliti da su to lepe godine za psa, ali.... Kada čovek ima neku stvar tolik dugo, verujem da bi mu bilo žao da je izgubi. Onda možete misliti kako je tek sa živim bićem, sa kojim smo proveli toliko lepih trenutaka i sa kojim imamo gomilu prelepih uspomena. Jos uvek nisam spremna za rastanak, a ne znam ni da li ću ikada biti. :(
Moji su zvali veterinara, koji, kada je čuo koliko je pas star, nije hteo da ga primi. Jednostavno, rekao je da su to godine, da se tu ništa ne može.... Onda su ga tata i sestra odveli kod druge veterinarke koja ga je primila. Možda i zbog toga što su došli bez zakazivanja... Isprimao je tokom protekle nedelje koktel injekcije, infuzije.... Nadali smo se da će ga to povratiti i da će početi da jede. Ovih dana pojede po 5-6 zalogaja nečeg, uglavnom neke hrane koju nikada pre nije voleo. Juče i dan pre toga jeo je čvarke. Ranije ne bi pojeo nešto masno ni pod tačkom razno. Ukoliko bi i uzeo parčence mesa sa malo masnoće, ispljunuo bi ga i odmah brisao svoju njuškicu, kao da je u pitanju nešto prljavo.
Danas mi je mama javila da je jeo supu. O, koliko sam se obradovala. Čini mi se da sam mogla da poletim.
Posledica svega ovoga je da je dosta oslabio. Kada ga izvode napolje, moji ga nose i niz i uz stepenice. U dvorištu napravi par koraka, pa sedne da se odmori. Tata mi kaže da je u stanju da gleda u jednu tačku i po pola sata. Ali, što je dobro, još uvek se mazi.
Moja prva misao kada otvaram oči i poslednja sa kojom odlazim na spavanje je moj Miki. Toliko želim da mu bude bolje. Teško mi je i da zamislim život bez njega. Mogu sa sigurnošću da kažem da je ulepšao i moj i život moje porodice.

Miki, glavu gore i bori se. Svi te toliko volimo.

Pretpraznicno raspolozenje

2005-11-23T15:03:00.000-06:00

Iako je jos uvek novembar i cini nam se da je Nova godina daleko, u Montrealu je pocelo pretpraznicno ludilo. U subotu smo ceo dan proveli u gradu. Izlozi su ukraseni, ulice takodje, jelke spremne za prodaju... U radnjama su rasprodaje svega i svacega, pa ako imate srece da pronadjete bas ono za cim tragate, mozete lepo pazariti. Ljudi vec uveliko kupuju bozicne poklone za svoje najdraze. Guzve su sastavni deo ove scenografije.

U nekoliko velikih shopping molova zatekli smo raznorazne decije manifestacije. Sve to je vrlo lepo organizovano i jako dobro osmisljeno uz gomilu likova iz bajki i naravno neizbeznog i svuda u svetu najpoznatijeg dedu, Deda Mraza. Fotografisanje malisana sa njim je neizostavno. Mi smo ove godine to preskocili jer smo se slikali prosle :).
Ima vise radio stanica koje 24h dnevno pustaju samo novogodisnju/bozicnu muziku. Tako, covek, hteo ili ne, jednostavno bude prinudjen da ucestvuje u ovoj euforiji.

Moram da priznam da sam vec zavrsila sa pisanjem novogodisnjih cestitki i da cekam da ih posaljem (da ne bi prerano stigle onima kojima su namenjene). A u subotu sam u gradu nakupovala toliko novih cestitki da mislim da sam za narednih nekoliko godina obezbedjena. Prosto covek ne moze da odoli.

Takodje, ljudi ukrasavaju dvorista, kuce i zabavno je i interesanto sve to videti. Cini mi se da se nikada pred Novu godinu nisam ovako osecala sve do mog preseljenja u Canadu.
Sve prodavnice prehrane uz svakidasnju ponudu ovih dana nude i biljku Poinsettiu, kod nas poznatu kao Bozicnjak.
Za sada nam jedino nedostaje sneg, pa da atmosfera bude kompletna.

Québec city

2005-11-17T12:29:00.000-06:00

Letos smo iskoristili jedan vikend da posetimo Quebec city. Bio je to, za mene, drugi odlazak u ovaj grad, ali moram da priznam da sam se osecala kao da sam tamo bila ko zna koliko puta. Vec sam znala imena ulica, gde se sta nalazi, cak sam bila i vodic Misi.

Za Quebec city kazu da je srce i dusa francuskog dela Kanade. Glavni je grad provincije Quebec i u njemu je smesten provincijcki parlament. Evropski ambijent, arhitektura i istorijski znacaj doprineli su da grad 1985. bude stavljen pod zastitu Unesco-a

Grad lezi na reci St. Lawrence jednom od najvecih svetskih vodenih puteva, koji spaja Atlantski okean sa jezerima Ontario i Erie, na krajnjem istoku Kanade.

Svakako da u ovom gradicu ima puno toga da se vidi, a sto je najlepse, gotovo sve mozete da vidite setajuci. Oba nasa odlaska bila su tokom leta, a grad je u to doba prepun turista iz raznih krajeva sveta.
Za grad bih rekla da moze da se podeli na tri dela. Donji grad (Basse-Ville/Lower Town) je najstariji deo i pruza se uz reku St. Lawrence. Iznad ovog dela je ogradjeni, gornji grad (Haute-Ville/Upper Town), prepun malih radnji, restorana, kao i donji grad. Obe crkve, katolicka i protestantska, su u gornjem gradu, a tu je i Château Frontenac koji dominira Quebec city-jem. Izvan zidina gornjeg grada prostire se treci deo grada u kome se nalazi i zgrada parlamenta.

Malo istorije :Francuski istrazivac Jacques Cartier je 1535. godine prvi krocio na tle danasnjeg Quebeca. "Nova Francuska" medjutim, nije odmah uspostavljena u podrucju danasnjeg Quebec city-ja. Tek 1608. godine, kada je drugi francuski istrazivac Samuel de Champlain uvideo stratesku prednost ovog mesta, odlucio je da na njemu sagradi prvo utvrdjenje. Na obalama reke St. Lawrence, u delu grada koji se zove Place Royal, utvrdjenje se razvilo u ekonomski centar za trgovinu krznom i brodogradnju. Dvanaest godina kasnije, Champlain je uocio opasnost od napada na novu francusku koloniju sa gornje strane uzvisenja iznad reke, te donosi odluku o izgradnji zastitnih bedema i sa te strane. Ujedno, na tom mestu gradi zamak Sent Luis, gde se danas nalazi Hotel Chateau Frontenac. U ranim danima Nove Francuske britanci i francuzi su se zestoko borili za kontrolu nad ovim regionom. U noci 13. septembra 1759. godine britanska armija, predvodjena generalom Dzejmsom Volfom (James Wolfe), iskrcala se iz svojih brodova, uspela uz uzvisenje i na prepad, za necelih dvadeset minuta, "pokosila" francuze. Mesto na kome se odigrala ova "bitka" zove se Plains of Abraham, mesto gde je Nova Francuska potpala pod kontrolu Britanaca.

Donji grad (Lower Town / Basse-Ville)
Nama se posebno dopada donji grad. Atmosfera u njemu je nekako posebna. Da bi ste se spustili u ovaj deo treba preci puno stepenika ili mozete uzeti "Funicular" uspinjacu sa kabinama iz kojih se pruza divan pogled na donji grad, reku i gradsku luku.. Ima kuca iz 17.veka, a puno se vodi racuna o ocuvanju svega sto je preostalo iz proslih vremena. Kuce su sada pretvorene u restorane, butike, radnje sa raznim rukotvorinama, galerije... Ulice su uzane, kaldrmisane. Ovaj deo grada zovu i Le quartier Petit-Champlain.
Inace u donjem gradu je i Mezej civilizacije, koji, svakako, treba obici.

Gornji grad (Upper Town / Haute-Ville)
Ovim delom grada dominira hotel, zamak Chateau Frontenac. Ovaj luksuzni hotel sa 600 soba sazidan je od strane "Canadian Pacific Railway" kompanije. Njegova izgradnja zapoceta je 1893., a kompletno zavrsena 90 godina kasnije - 1983. godine. Uz hotel je i glavno gradsko setalište - na terasi Duferin (Terrasse Dufferin). Ovo je drugi gradski vidikovac, s obzirom na to da se grad uzdize iznad reke u nivoima... Promenada se proteze od hotela Frontenak do podnozja utvrdjenja Citadela. Da bi se popeli do Citadele opet cete morati da predjete veliki broj stepenika.

Neposredno iza Hotela Frontenak nalazi se Trg oruzja (Place d'Armes).

Izvan zidina gornjeg grada nalazi se provincijski parlament (Assemblee Nationale). U udubljenjima na fasadi ove izuzetno lepe gradjevine iz 1886. godine nalaze se 22 bronzane figure. Svaka predstavlja jednu od licnosti koja je odigrala bitnu ulogu u istoriji i razvoju Quebeca. Unutrasnjost je izuzetno bogato dekorisana, po ugledu na najvece parlamente sveta, a "Plava odaja" predstavlja srediste politicke aktivnosti regije Quebec. Park sa mnogobrojnim stazama u neposrednom okruzenju, dodatno doprinosi njegovoj lepoti.

Gradska tvrdjava (La Citadelle)

Na ulazu u tvrdjavu, nalazi se turisticki info centar odakle zapocinju organizovani obilasci za turiste. U okviru utvrdjenja i dan danas nalaze kasarne regularne kanadske vojske .
I Francuzi i Britanci imaju velikog udela u izgradnji ovog utvrdjenja. Francuzi su zapoceli izgradnju 1750. godine, da bi je Englezi priveli kraju 1831. godine. Nakon prvobitne namene da se grad stiti od Engleza, a kasnije od Francuza, tvrdjava dobija svoju glavnu ulogu kao odbrana od napada sa juga, od strane Amerikanaca, koji se nikada nije desio. :-)Citadela je zvezdastog oblika, sa nekoliko bastiona, useka i kanala, koji su u to vreme predstavljali vrh odbrambenih sistema. O pogledu sa zidina Citadele, ne treba mnogo govoriti... dovoljno je istaci da je to najvisa tacka grada i da su cevi topova preteci okrenuti ka reci i podnozju Gornjeg grada.

Hotela ima jako mnogo, ali je tokom leta neophodno imati rezervaciju. I hoteli su smesteni u starim kucama, preuredjenim za nove potrebe. Sve mirise dahom nekih proslih vremena i covek se oseti kao da je zalutao u neke predjasnje vekove.

Prilikom prve posete Quebecu posetili smo i vodopad Montmorency koji se nalazi 7km istocno od grada. Ovaj vodopad je cak 30 metara visi neko vodopad Nijagare. Park koji okruzije vodopad pruza vam najrazlicitije poglede. Za mene je bio najstrasniji montazni, viseci most iznad samog vodopada. Sa jedne strane vodopada su izgradjene i montazne, drvene stepenice i morate biti u izuzetnoj formi da bi ih savladali. Ja sam toga dana nosila papuce i imala sam strah da cu ih izgubiti. U svakom slucaju, vredi videti ovaj vodopad.

Ove godine smo se odlucili za obilazak neke druge destinacije, posle boravka u Quebecu. Posetili smo baziliku St. Anne de Beaupré koju godisnje poseti preko 1,5 milion ljudi. St Anne je bila majka device Marije i ovde se veruje da svetiteljka pomaze bolesnima. Takodje, posetili smo i kanjon St. Anne, ali nismo bili odusevljeni kao sa vodopadom Montmorency. Ovde se placa ulaznica jer je kanjom u privatnom vlasnistvu, a za cenu ulaznice ne nude vam nista, osim razgledanja prirode. Videla sam i lepsu prirodu i to za DZ.

Moji utisci o Montréalu

2005-11-12T09:24:00.000-06:00

Kako bih drugacije zapocela ovu stranu do opisom grada u kome zivim. Pa, za pocetak evo moje price o Montrealu...

Montréal

Montreal je drugi grad po velicini u Kanadi i drugi grad na svetu (po velicini) u kome se govori francuski jezik. Prvi je Paris. Grad je u stvari ostvro u reci St. Lawrence River, a duzina ostrva je 50 km. Glavna ulica(ako se tako moze reci) deli grad na zapadni i istocni deo i zove se Boulevard Sanit-Laurent.

Grad je osnovan 1642. god, a osnovala ga je grupa francuskih katolika kao hriscansku zajednicu i luku. Oko 70% od 3 miliona stanovnika su poreklomFrancuzi, 15 % cine Britanci, a ostatak cine gotovo sve ostale etnicke grupe. (Mozda je ova slika malo promenjena u poslednje vreme, jer Montreal je, definitivno, grad emigranata). Kako je grad emigranata, tako i njegovi stanovnici uglavnom govore tri ili vise jezika (sto me fascinira).

Na ostrvu se nalazi i brdo Mont-Royal (234m) sa koga se pruza fantastican pogled na razlicite strane grada.

Ono sto je meni najlepse u njemu je stari deo grada sa starom lukom (Vieux Montreal et Vieux-Port). Kako se grad sirio, rastao, ovaj stari deo postajao je zaboravljen, a centar se preselio na drugo mesto.

Pre 10-ak godina mnogo je ulozeno i stari deo grada je zablistao u najlepsem svetlu. Sada, tokom leta, turisti opsedaju ovaj deo grada. Tu su male uske ulice, cesto kaldrmisane, puno umetnickih galerija, muzeja i naravno, dobrih restorana. I opstina se nalazi u ovom starom delu grada. Tu je i jedna od najraskosnijih crkava u severnoj Americi - Basilique Notre-Dame iz 17. veka (tu se vencala Celine Dion). Montrealska Stara luka je u 19. veku bila najznacajnija luka u sev. Americi, ali pojavom velikih prekookeanskih brodova i aviona u ranom 20. veku, stvari se menjaju. '80-ih godina kanadska vlada pocinje transformaciju ovog prostora. Selidbom luke na drugo mesto, stari Montreal je dobio izlaz na reku, prelepe biciklisticke staze........

Mislim da nema veceg grada na ovom kontinentu koji nema svoj Chinatown, pa ga tako imamo i mi. Ne bih mogla vise da kazemo tom delu grada, jer osim prolazaka biciklom ili kolima, nisam se tamo zadrzavala.

Muzeja ima toliko da ne bih mogla sve da ih pobrojim, a ono sto je meni interesantno je da jednom godisnje imaju "Dan otvorenih muzeja". Toga dana ulaz u bilo koji od muzeja je besplatan, a grad organizuje i prevoz autobusima od jednog do drugog muzeja. (Nesto slicno je zapoceo i Beograd).

Mislim da je grad najvecu expanziju doziveo izmedju 1967. (kada je ovde organizovana svetska izlozba EXPO) i 1976. kada je Montreal bio organizator Olimpijskih igara. Sve pre i posle toga je zanemarljivo. Kao i svi veliki gradovi, imamo metro, a ono sto je meni ostalo upecatljivo oko toga je sledece: prilikom izgradnje metroa, zemlju koju su kopali iskoristili su za izgradnju ostva Ile-Notre-Dame. Na ovom ostrvu i na ostvru Ile-St-Hélène, odrzan je EXPO '67. Ovo prvo ostvo (koje je napravljeno zemljom iz metroa) danas je popularno jer se na njemu nalazi Casino. Uvek je pun i radi 24h. Isla sam jednom sa Misom i bilo mi je tuzno koliko sam videla starih judi. Mislim da tamo ostavljaju cele penzije! Zgrada u kojoj je kazino je inace'67 bila stand Francuske.

Na ovom ostvu se odrzava i na daleko cuveni GrandPrix Formule 1 svakoga juna.

Drugo ostvo koje sam pomenula Ile-Sainte-Hélène takodje je bilo domacin svetske izlozbe '67. Na njemu je bio stand USA. (to je jedna velika kugla, koja se moze videti na razglednicama Montrala). Danas je tamo, Biosphere, Muzej vode. Takodje, na ovom ostvu je i najveci zabavni park La Ronde. U tom zabavnom parku se svakoga juna organizuje svetsko takmicenje u pravljenju vatrometa. Ja sam mislila da je svaki vatromet isti, ali sam gledajuci ih, naucila da uvek ima nesto novo. Inace, na ovom ostrvu je odrzano i svetsko prvenstvo u vodenim sportovima ove godine (na kome su nasi vaterpolisti osvojili zladnu medalju :-))) ).

Pomenucu i Botanicku bastu, u kojoj jos nisam bila, ali nameravamo da je posetimo. Cula sam da ima puno toga da se vidi i nauci.

1976. Montreal je bio organizator Olimpijskih igara. Za tu priliku je napravljeno puno toga, a najimpozantniji je stadion, koga mislim da svi povezuju sa ovim gradom. Kazu da je stadion tek ove godine otplacen. Najzalosnije je sto danas nema neku ulogu u zivotu grada. Do pre par godina tamo se odrzavao Sajam automobila, ali posto je krovna konstrukcija pala, ostetila neke automobile i ova manifestacija je promenila mesto odrzavanja. Inace, krov bi trebalo da bude pokretan i bio je, ali se toliko puta kvario sistem za pokretanje krova, da izgleda nikome vise ne pada na pamet da ga popravlja. Ima mesta za 56.000 ljudi, a danas se najcesce koristi kao mesto gde se odrzavaju veliki koncerti, kanadski fudbal i velike izlozbe.

U neposrednoj blizini je Biodome, koji sam posetila i koji mi se svideo.Unutrasnjost je podeljena na 4 klimatske zone i meni su se najvise dopali tropski predeli. To je zatvoren, pokriven prostor i najlepse je otici u tropski deo, kada je ovde cica zima :-).

U Montrealu se nalazi i Oratoire Saint-Joseph. To je takodje, jedna ogromna gradjevina, koja se cak vidi i iz aviona, prilikom spustanja. Nesto poput naseg Svetosavskog hrama, ali jos vece. Nasa crkva, ovde u Montralu, se nalazi u najelitnijem delu grada Westmount. U tom delu grada je i kuca bivseg kanadskog premijera Martina Briana Mulroney-a, koji je ozenjen sa srpkinjom Milom Pivnicki.

Evo, jos cu da pomenem nesto sto se meni puno svidja i zavrsavam. To je centar grada, takozvana 'shopping area'. Centra grada je istovremeno i grad na zemlji i grad pod zemljom, sto je, moram priznati, super, kada se ima u vidu kandska klima. :-)